Šta bi američka vojna akcija u Venecueli mogla da znači za Iran?
Samo nekoliko dana posle svrgavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, predsednik Donald Tramp (Trump) je zapretio da će izvesti vojnu akciju protiv drugih američkih neprijatelja.
Tramp nije pomenuo Iran, ali je hvatanje Madura u američkoj akciji 3. januara uzdrmalo Teheran, bliskog saveznika venecuelanskog moćnika.
Vašington verovatno neće izvesti sličnu operaciju u Iranu. Ipak, drski napad u Venecueli poslao je jasan signal Teheranu da su SAD spremne da upotrebe silu kako bi uklonile svoje neprijatelje, kažu stručnjaci.
Tramp je nedavno upozorio Iran da je Vašington "naoružan" i spreman da interveniše ako Teheran ubija "mirne demonstrante" tokom aktuelnih protesta protiv establišmenta. Iranske bezbednosne snage su dosad ubile najmanje 19 demonstranata u brutalnoj akciji države.
'Hamnei bi mogao biti meta'Stručnjaci kažu da je malo verovatno da će SAD ponoviti svoju operaciju u Venecueli u Iranu i svrgnuti vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, koji je na vlasti od 1989. godine.
Politički analitičar Habib Hoseinifard koji živi u Nemačkoj rekao je da se Venecuela nalazi u strateškom "dvorištu" Amerike, dok se Iran nalazi hiljadama kilometara dalje na Bliskom istoku. Islamska Republika takođe ima veće vojne kapacitete i dublje ukorenjen politički sistem, rekao je on.
Ipak, drugi stručnjaci kažu da je američko hvatanje Madura poslalo zabrinjavajuću poruku Teheranu.
Dejmon Golriz (Damon) s Univerziteta primenjenih nauka u Hagu rekao je da Madurovo uklanjanje signalizira da SAD idu dalje od pritiska na vlade i da ciljaju pojedinačne lidere.
"Za razliku od ranije, ovog puta bi sam Hamnei mogao biti meta", rekao je Golriz za Radio Farda (Iranski servis RSE).
Zaista, tokom 12-dnevnog rata u junu, Izrael je aktivno pokušavao da ubije Hamneija, ali, kako je rekao izraelski ministar odbrane Izrael Kac, to operativno "nije bilo realno" pošto je otišao "duboko pod zemlju".
"Ostati blizu vođe sada je postalo skuplje od distanciranja od njega", rekao je za Radio Farda Mohamed Gaedi, predavač na Univerzitetu Džordž Vašington. "Tabu o nedodirljivosti vođe je razbijen."
Lekcije iz Venecuele?Madurovo uklanjanje s vlasti podstaklo je debatu unutar Irana o tome koje lekcije zemlja može da izvuče iz Venecuele.
Konzervativni mediji insistiraju na tome da "Iran nije Venecuela", naglašavajući vojne kapacitete zemlje i njene saveznike u regionu.
Mediji Nur, koji je blizak višem Hameneijevom savetniku Aliju Šamkaniju, opisao je Venecuelu kao "jeftinu metu", dok bi Iran predstavljao "scenario visokog rizika".
Mediji s tvrde linije ponovili su tu poruku. List Javan, povezan s moćnim Korpusom islamske revolucionarne garde, tvrdio je da je poređenje Irana s Venecuelom "gubljenje vremena". Konzervativni portal Džahan dodao je da su SAD već "pokušale i nisu uspele" da u Iranu izvedu vojnu akciju kao u Venecueli.
Umereni glasovi, međutim, vide upozoravajuće paralele. I Iran i Venecuela su autoritarne zemlje u kojima su vlasti koristile nasilje da uguše drugačije stavove. Obe zemlje su pod sankcijama SAD i u zagrljaju su ekonomskog kolapsa, uprkos svom ogromnom mineralnom bogatstvu.
Novinar iz Teherana Amir-Hosein Mosala rekao je da je Maduro "ignorisao proteste svog naroda", odbio da sprovede reforme i "doživeo sudbinu svih diktatora".
Ali Šarifi-Zarči s Teheranskog tehnološkog univerziteta Šarif dodao je da je Maduro "još jedan diktator osuđen na đubrište istorije pošto je svoj narod držao u siromaštvu uprkos ogromnim rezervama nafte".