NATO razmatra odgovor na upad ruskih vojnih aviona. Može li da ih obori?
Zvaničnici NATO-a okupljaju se na sastanku Severnoatlantskog saveta (NAC) 23. septembra, koji je sazvala Estonija kao odgovor na upad ruskih ratnih aviona u njen vazdušni prostor prošle nedelje.
Taj incident i prethodni upadi ruskih dronova u druge članice NATO-a, posebno u Poljsku 10. septembra, naterali su alijansu da traži pravi odgovor.
Češki predsednik Petr Pavel, profesionalni vojnik koji je bio visoki zvaničnik NATO-a kao šef njegovog Vojnog komiteta, u izjavi češkim medijima 20. septembra čak je predložio obaranje ruskih aviona ako treba.
U poljskom slučaju, neke od dronova su oborile poljske i NATO vazdušne snage. U Estoniji, ruske avione su ispratili švedski, finski i italijanski avioni – pri čemu je druga od tih zemalja trenutno zadužena za nadzornu vazdušnu misiju alijanse na Baltiku zajedno sa Španijom i Mađarskom.
Zvaničnici NATO-a koji su govorili za RSE pod uslovom da im se ne navodi ime kažu da je mnogo lakše dobiti dozvolu za pucanje na bespilotnu letelicu, posebno ako se vidi da se kreće ka kritičnoj infrastrukturi, nego na avion s pilotom.
Mogu li da pucaju?Kao pravilo: NATO je odbrambeni savez koji se sastoji od 32 suverene države. To znači da je, u krajnjoj liniji, na svakoj zemlji kako će kontrolisati i braniti svoju teritoriju – uključujući i svoj vazdušni prostor. Međutim, obično se primenjuje pristup "oprez na prvom mestu". Drugim rečima: Ne pucati odmah.
Ipak, stvari su drugačije ako je u toku misija ili operacija koja je pod kišobranom NATO-a.
To je slučaj s osam borbenih grupa duž istočnog krila alijanse i misijom vazdušnog nadzora Baltika koja je na snazi od pridruživanja Estonije, Letonije i Litvanije 2004. godine. Saveznici u NATO-u s borbenim avionima smenjuju se svaka četiri meseca u patroliranju nebom nad baltičkim triom, koji nema svoje vazdušne snage.
U slučajevima kao što je ovaj, pravila angažovanja određuje Severnoatlantski savet (NAC), najvažnije političko telo alijanse za donošenje odluka.
Odluke se donose jednoglasno, a vojne aspekte zatim izvršava Vrhovni komandant saveznih snaga u Evropi (SACEUR). To je uvek američki general, trenutno general Aleksus G. Grinkevič (Alexus G. Grynkewich), koji je preuzeo tu poziciju u julu. Svaka misija pod njegovom komandom ima svoja specifična pravila angažovanja. Ono što ih sve spaja jeste to što se ne objavljuju javno i trebalo bi da drže neprijatelje u neizvesnosti.
Ono što stvari čini još komplikovanijim jeste to što NATO kao organizacija ima malo sredstava pod sopstvenom komandom. Umesto toga, većina saveznika pruža svoje nacionalne kapacitete SACEUR-u, ali zadržavaju sopstvena nacionalna ograničenja.
Hipotetički primer: Ako se od italijanskih aviona traži da obore dronove iznad Poljske u okviru nove operacije alijanse "Istočna straža", neko u Rimu mora dati zeleno svetlo.
U zavisnosti od sporazuma, to može biti šef vojske, ministar odbrane ili čak premijer. U drugim slučajevima, zemlje dozvoljavaju SACEUR-u ili njegovim komandantima da donesu odluku.
Kao što je spomenuto, prag za otvaranje vatre je visok, posebno na ruske avione s ljudskom posadom. NATO avioni uključeni u misiju vazdušnog nadzora Baltika ne bi trebalo da pucaju na njih.
Dva zvaničnika NATO-a rekla su za RSE da tri MiG-a koja su provela 12 minuta u estonskom vazdušnom prostoru 19. septembra nisu predstavljala direktnu pretnju zemlji. Umesto toga, kako su rekli, to je bila provokacija kako bi se testirao odgovor alijanse i da su avioni NATO-a postupili ispravno što su ih ispratili.
Međutim, o mudrost tog pristupa sada se javno raspravlja. Kao i češki predsednik, poljski premijer Donald Tusk i litvanska ministarka odbrane Dovile Šakalene (Šakaliene) sugerisali su da bi moglo biti neophodno obaranje ruskih aviona.
Zašto je Turska otvorila vatru?Često se ističe primer turskog obaranja ruskog Suhoja-24M blizu tursko-sirijske granice 2015. godine. Avion je narušio turski vazdušni prostor tokom vrhunca sirijskog rata na 17 sekundi, pošto je više puta upozoren da promeni kurs.
To je bila jednostavnija situacija. Turska je sama donela odluku da koristi svoje vazduhoplovstvo po svom nahođenju.
Dok su tenzije bile visoke u odnosima Ankare i Moskve, a onda Moskva odmah uvela sankcije, odnosi su se poboljšali šest meseci kasnije kada je turski lider Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) izrazio je žaljenje. NATO je stao na stranu Ankare, ali je tražio oprez i rasporedio je više aviona AWACS (Vazdušni sistem za upozoravanje i kontrolu) u tu zemlju.
Slično kao i Turska tada, i Poljska ranije u septembru, Estonija je pozvala na konsultacije u skladu sa Članom 4 NATO-a, koje se sada održavaju 23. septembra. Talin će verovatno istaći da je ovo peti put da Rusija krši vazdušni prostor ove godine, da su transponderi dva aviona bili isključeni i da nisu komunicirali s estonskom kontrolom leta.
Ruski avioni nad Baltičkim morem se sve češće tako ponašaju.
Zvaničnici NATO-a veruju da će neki saveznici ponoviti upozorenje da bi sledeći put mogli biti primorani da ih obore. Ipak, pravila angažovanja mogu se promeniti i na druge načine, kao što je dozvoljavanje savezničkim avionima da lete bliže neprijateljskim avionima ili da ispale upozoravajuće hice.