Tonino Picula ne komentariše kritike vlasti, opozicije i civilnog društva iz Srbije

Tri decenije stara fotografija Tonina Picule, na kojoj je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju u maskiranoj vojnoj uniformi sa puškom u ruci, nakratko je ujedinila vlast i opoziciju, ali i deo civilnog društva u Srbiji.

Njegovu objavu, koju je okačio na društvenoj mreži X povodom tridesete godine vojno-policijske akcije "Oluja" tokom koje je iz Hrvatske proterano 200.000 Srba, osudili su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, kao i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

Picula nije pristao da govori za Radio Slobodna Evropa o svojoj objavi i reakcijama koje je proizvela.

Šta je napisao Picula?Evroparlamentarac i izaslanik EP za Srbiju je na društvenoj mreži X čestitao svim građanima Hrvatske godišnjicu akcije "Oluja", kojom je Hrvatska 1995. povratila teritorije koje su bile pod kontrolom takozvane "Republike Srpske Krajine".

"Zahvalimo svima koji su dali svoj doprinos u obrani suvereniteta i slobode Republike Hrvatske. Svim građanima, a posebno svojim suborcima, čestitam Dan pobjede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja", napisao je, između ostalog, Picula 5. avgusta.

Uz objavu je postavio i svoju fotografiju iz vremena rata u Hrvatskoj. Picula je u objavi dodao i da "zalaganje za mir, jačanje demokracije i ravnomjernog gospodarskog boljitka trebaju biti trajni putokazi u razvoju našeg društva, pogotovo danas kada su te vrijednosti pod sve jačim pritiskom".

Šta su rekli predstavnici vlasti?Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić zatražila je od predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecoli da zauzme jasan stav povodom objave Tonina Picule.

U pismu koje su 9. avgusta objavili tabloidi bliski vlasti u Srbiji, navodi se da je objavljivanje fotografije sa automatskom puškom, na dan kada je 250.000 Srba proterano iz svojim domova, uvredljiv čin i potez koji ugrožava kredibilitet čitavog Evropskog parlamenta.

"Moram naglasiti da će konstruktivna saradnja sa gospodinom Piculom u njegovoj sadašnjoj ulozi biti moguća samo ukoliko postoji jasno i nedvosmisleno priznanje neprihvatljivosti njegovih postupaka i čvrsta obaveza da se spreči ponavljanje takvog ponašanja u budućnosti", napisala je Brnabić.

Ranije je reagovalo i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije koje je Piculinu objavu okarakterisalo kao "neprihvatljivu" i "uznemirujuću", te navelo da očekuje od Evropskog parlamenta da se jasno odredi prema "nedoličnom istupanju" evroparlamentarca i izvestioca.

Na Piculinu objavu kratko se osvrnuo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Gostujući 6. avgusta na privatnoj televiziji Prva, on je rekao da je ponosan što nije primio Piculu u svojstvu izvestioca za Srbiju.

"I sad ste mogli da vidite i po onome što on sam objavljuje koliko sam bio u pravu", rekao je Vučić.

Otkako je u oktobru 2024. godine imenovan za specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula nije bio rado viđen gost u zvaničnom Beogradu. Glavni razlog su njegove kritike na račun vlasti, koje se tiču medijskih sloboda, kao i njegova podrška zahtevima studenata u blokadi koji su blokirali fakultete, zahtevajući procesuiranje odgovornih za smrt 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa početkom februara, Picula je rekao da su studetnske blokade i masovni protesti u Srbiji uveli zemlju u neku vrstu vanrednog stanja.

Na tu izjavu reagovao je tadašnji premijer Miloš Vučević koji je optužio Piculu da se meša u unutrašnje stvari Srbije.

Tokom posete Srbiji u februaru 2025. sa Piculom su odbili da se sretnu predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova. Predsednik Srbije ga je tom prilikom nazvao "lažovom".

Reakcije opozicijeIako u svakodnevnoj politici na dijametralnom suprotnim pozicijama, predstavnici dela opozicije u kritici Piculine objave našli su se na istoj strani kao i režim u Srbiji.

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je na mreži X napisao da je Picula ovom objavom kompromitovao funkciju izvestioca.

Lider SSP-a je ocenio i da će ovakva poruka zapravo koristiti aktuelnoj vlasti u Beogradu, jer jača narativ da "Evropa nije iskrena prema Srbiji".

Aleksandar Radovanović iz redova Pokreta slobodnih građana, ocenio je da "bez obzira na sve pozitivno što je u prethodnih 10 meseci uradio", Picula nakon ove objave ne može ostati izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Diplomata i potpredsednik pokreta Srbija Centar Duško Lopandić izjavio je za Insajder da je Piculina poruka neprimerena, naročito u međunarodnom kontekstu.

On je upozorio da se ovakvi potezi loše odražavaju na odnose između Srbije i EU, ali i na sam legitimitet evropskih institucija u očima građana.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju ne može više da bude na toj funkciji.

Reakcije civilnog društvaKoordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković ocenila je da Piculina objava ne može biti protumačena kao slučajna.

"U regionu gde svaka godišnjica nosi nečiju tugu, čak i ako postoji potreba da se osvetli učešće u nekim događajima, na to dodati baš svoju fotografiju sa puškom nije omaška. To je poruka. I veliki minus za evroposlanika, čak i da nije izvestilac za Srbiju i čak i da ne pripada grupaciji evropskih socijaldemokrata", napisala je Selaković na mreži X.

Branka Latinović, bivša ambasadorka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izjavila je za "Blic" da ju je Piculina objava iznenadila, s obzirom na to da je reč o iskusnom političaru.

Prema njenim rečima, on je time umanjio mogućnost svog aktivnog angažmana na poziciji izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.

"Malo ko će iz opozicije u Srbiji želeti posle svega da se vidi s njim. Takođe, dao je snažan argument vlasti zbog čega nisu hteli da razgovaraju sa njim", rekla je Latinović.

Dva viđenja 'Oluje'Srbija i Hrvatska imaju dva različita viđenja "Oluje".

U Hrvatskoj se obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, a u Srbiji kao Dan sećanja na stradale u hrvatskoj operaciji.

Za Hrvatsku je vojno-policijska operacija "Oluja" važna jer je time ta zemlja povratila delove koji su bili pod upravom lokalnih Srba, nakon pobune 1991. godine.

Zavisno od izvora, procene broja Srba koji su napustili Hrvatsku tokom operacije "Oluja" kreću se od 130.000 do 250.000, a nevladina organizacija Documenta identifikovala je više od 2.300 žrtava, većinom srpskih civila.

Svake godine uoči obeležavanja godišnjice te akcije podižu se tenzije između dve zemlje.

Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji ocenile su da su vlasti Hrvatske i Srbije iskoristile obeležavanja 30. godišnjice od operacije "Oluja" kako bi, svaka na svoj način, demonstrirale šovinizam i potpuno odustajanje od odgovornosti prema žrtvama.