Žedni u sopstvenim domovima - Skoplje presušuje

Skoplje se od kraja juna suočava sa sve češćim prekidima i slabim pritiskom vode. Razlozi su – prekomerna potrošnja, slaba mreža, divlji priključci i urbanistički haos.

Javno preduzeće "Vodovod" najavljuje rešenja naredne nedelje, dok Vlada tvrdi da nije nadležna za problem. Stručnjaci upozoravaju da se grad planira kao da ima beskonačne količine vode – a nema.

Leto donosi visoke temperature, a s njima i povećanu potrošnju vode – što je uobičajeno za ovaj period godine. Međutim, građani ovih dana primećuju nešto drugačije u odnosu na prethodna leta.

Neki kažu da ostaju bez vode satima, pa i čitav dan, dok drugi imaju slab pritisak čak i u kasnim noćnim satima. Bez vode satima ostaju i institucije i bolnice, poput Makedonske radio-televizije (MRTV) i bolnice za plućne bolesti u naselju Kozle. Bez vode ili sa smanjenim pritiskom ostala je i rezidencija predsednice države, kao i vila na Vodnu.

Urbanizam bez vodeTome Stojanovski, stanovnik skopskog naselja Vodno, kaže da već nedelju dana svakodnevno ostaje bez vode u različitim delovima dana.

"Ponekad od osam ujutru do pet popodne, pa opet uveče od osam sati, a nekad nema vode ceo dan", kaže on za RSE. Iako redovno plaća račun, koji mesečno iznosi oko 3.000 denara, Stojanovski kaže da ne može ni ruke da opere kad poželi:

"Zovem Vodovod, kažem im da redovno plaćam, a oni mi kažu da nema vode zbog povećane potrošnje."

On sumnja da nestašica vode nije slučajna, već da je povezana sa sve većim brojem zgrada koje niču u njegovom kraju, ali i sa neracionalnim trošenjem vode u komšiluku:

"Vidim ljude kako pune bazene u dvorištima, neki zalivaju travnjake usred bela dana. A mi nemamo ni kap za osnovne potrebe."

Podaci koje ovih dana objavljuju Javno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" i Grad Skoplje pokazuju da se troše ogromne količine vode – prema ukupnoj potrošnji, ispada da svaki stanovnik troši po 700 litara dnevno. Problem je, prema njima, višeslojan – od divljih priključaka, do punjenja bazena i zalivanja dvorišta čistom pitkom vodom.

Ima li rešenja?Najveći problem je urbanističko planiranje Skoplja – gradi se kao da imamo neograničene količine vode, a stvarnost je drugačija, kaže za RSE Vladimir Grozdev, građevinski inženjer i stručnjak za hidro i sanitarno inženjerstvo.

"Još u fazi planiranja zgrada i čitavih delova grada treba da se utvrdi da li sistem može da ih opsluži. Grad i opštine moraju da sarađuju sa Vodovodom prilikom izrade planova (detaljnih i generalnih urbanističkih planova). Paralelno, treba uvesti tehničku vodu za ulice i zelenilo, jer nemamo mnogo podzemnih izvora", kaže on.

Skopski region beleži neverovatne gubitke vode – preko 60 odsto, prema izveštaju Regulatorne komisije za energetiku i vodne resurse iz 2024. godine.

Vladimir Grozdev navodi da veliki deo vode nestaje kroz tehničke gubitke, kao što su divlji priključci i zastarela mreža, zbog čega gubici iznose čak 40–50 procenata, dok je dodatnih 20–30 procenata rezultat finansijskih gubitaka – voda koja se ne naplaćuje, a koristi se za javne česme, fontane i slično.

Slab pritisak u zgradamaStanovnici nekih skopskih naselja, poput Aerodroma, gde se živi u stambenim blokovima, žale se da je pritisak vode sve slabiji, kako nam je ispričao Krste B.:

"Bez pravila – i posle ponoći, i veoma rano ujutru – voda iz česme teče slabije nego inače. Živim na četvrtom spratu i ovo mi se dešava prvi put. Šta tek da kažu komšije sa viših spratova? Iskreno, plašim se da ćemo uskoro imati restrikcije", kaže Krste.

U skopskom naselju Ilinden, stanovnici se žale da nema vode čak ni u prizemlju, a svakodnevno funkcionisanje je gotovo paralizovano.

Stojanka S., koja živi u kući u ovom naselju, kaže da se ovog leta u Ilindenu intenzivno gradi, i da nema pritiska ni na donjem spratu, a o gornjem da i ne govori:

"Mašine za veš i sudove ne mogu da operu, tuširamo se u 4 ujutru. Svakodnevni život je maksimalno ugrožen. I nema pravila – moraš stalno da proveravaš česmu da bi završio bilo šta što zahteva vodu."

Vodovod najavljuje rešenja naredne nedeljeDa postoji problem sa nestašicom vode i neuobičajeno velikom potrošnjom u poređenju sa prethodnim godinama, potvrdio je predsednik Upravnog odbora JP "Vodovod i kanalizacija" Idriz Orana.

On kaže da će naredne nedelje razgovarati u Upravnom odboru, uključujući i mogućnost obezbeđivanja alternativnih izvora vode, te je naglasio da u rešavanje problema treba da se uključi i država.

Međutim, ministar za lokalnu samoupravu Zlatko Perinski izjavio je 17. jula da Vlada nema nadležnosti da interveniše u rešavanju vodosnabdevanja Grada Skoplja.

Problem nije samo u potrošnjiPrethodnih dana, gradonačelnica Skoplja Danela Arsovska izjavila je da izvor iz kog se grad snabdeva – Rašče, kao i dodatni bunarski sistemi u Nerezi i Lepenec, nemaju dovoljan kapacitet da obezbede količinu pijaće vode koju građani troše.

"Rašče, usred suše i visokih temperatura, ima smanjen kapacitet, a potrošnja u proteklom mesecu na dnevnom nivou iznosi rekordnih 356.000 kubnih metara, što znači 700 litara vode po glavi stanovnika", rekla je Arsovska.

Dodala je da se dnevno otkriva oko 30 divljih priključaka kojima se zalivaju njive, pune bazeni i snabdevaju nelegalne građevine, optužujući Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da ne reaguje na te pojave.

"Svi Skopljani ispaštaju zbog takvih – usred najvećih vrućina nema vode", rekla je Arsovska.

Evropska rešenja koja nedostajuU mnogim evropskim gradovima, nedostatak vode rešava se održivim i efikasnim sistemima. U Berlinu, Šangaju, Njujorku i Kardifu, tehnička voda se koristi za pranje ulica i zalivanje zelenih površina, a to se postiže ponovnom upotrebom otpadnih voda.

Kopenhagen ima integrisane sisteme za prikupljanje kišnice, koja se zatim filtrira i koristi u slične svrhe, čime se smanjuje pritisak na sistem vodosnabdevanja.

Ovi gradovi uvode i tzv."gradove-sunđere" (sponge cities) – koncepte koji pomoću zelenih krovova, propusnih pločnika i veštačkih jezera zadržavaju i ponovo koriste kišnicu.

Na taj način se ne samo da štedi voda, već se i smanjuju rizici od poplava i pregrevanja urbanih područja tokom visokih temperatura.

Održivo upravljanje vodom postaje neophodno u uslovima klimatske krize, kada voda postaje sve dragoceniji resurs, jer povećane temperature, produžene suše i neravnomerne padavine smanjuju prirodno snabdevanje vodom i povećavaju potrošnju.