Kremlj nazvao odluku Poljske da preimenuje Kalinjingrad 'neprijateljskim činom'
Kalinjingrad je bio poznat pod nemačkim imenom Kenigsberg sve do posle Drugog svetskog rata, kada je pripojen Sovjetskom Savezu i preimenovan u čast sovjetskog političara Mihaila Kalinjina.
Varšava je u utorak saopštila da je Kalinjinova veza sa masakrom u Katinu 1940. godine, kada su sovjetske snage pogubile hiljade poljskih vojnih oficira, imala negativne konotacije.
Zato bi, kako navode, grad sada trebalo da se pominje kao Kroleviec, onako kako se zvao kada je njime vladala Kraljevina Poljska u 15. i 16. veku.
"Sadašnje rusko ime ovog grada je veštačko krštenje koje nije povezano ni sa gradom ni sa regionom“, saopštio je poljski Komitet za geografsku standardizaciju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ta odluka "graniči sa ludilom".
"Znamo da je Poljska tokom istorije s vremena na vreme klizila u ovo ludilo mržnje prema Rusima“, rekao je on na dnevnom brifingu.
Stotinama godina pre Drugog svetskog rata ova oblast je bila poznata kao Kenigsberg i bila je deo Istočne Pruske. Kroleviec je poljski prevod Konigsberga.
Međutim, posle Drugog svetskog rata, grad i širi region su stavljeni pod sovjetsku upravu.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Kalinjingrad je postao deo teritorije Rusije, čime je postao eksklava - oblast koja je geografski odvojena od glavne teritorije zemlje - koja se nalazi između Poljske i Litvanije.
Kalinjingrad je strateški važan za Moskvu jer se u njemu nalazi ruska Baltička flota u luci Baltijsk i jedina je evropska luka u zemlji bez leda.
Komitet za standardizaciju geografskih imena izvan Republike Poljske u utorak je saopštio da odmah preporučuje da grad u Poljskoj bude poznat kao Kroleviec, a šire područje eksklave kao Obvod Kroleviecki.
U njemu se navodi da ime Kalinjingrad nije povezano ni sa gradom ni sa regionom i ima "emocionalni i negativan" odjek u Poljskoj.
Mihail Kalinjin je bio jedan od šest potpisnika sovjetskog Politbiroa naredbe da se pogubi više od 21.000 poljskih ratnih zarobljenika u šumama Katina i drugde 1940. godine.
Ruska invazija na Ukrajinu i njeni propagandni napori naveli su Poljsku da preispita kontroverzna "nametnuta imena", dodao je komitet.
"Svaka zemlja ima pravo da na svom jeziku koristi tradicionalna imena koja čine njeno kulturno nasleđe, ali ne može biti primorana da koristi nazive koji su za nju neprihvatljivi na svom jeziku“, saopštio je komitet.
Moskva je prvobitno okrivila naciste za masakr u Katinu kada su Nemci otkrili masovne grobnice 1943. godine.
Pošto je Moskva nametnula komunistički režim Poljskoj posle Drugog svetskog rata, rođaci žrtava pet decenija nisu mogli javno da razgovaraju ili saznaju bilo šta o zločinu. Rusija je tek 1990. priznala svoju odgovornost za masakr.
Iako preporuka državnog komiteta nije obavezujuća, očekuje se da će poljski državni organi sada Kalinjingrad nazivati Kroleviec. Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova dalo je pozitivnu ocenu promene imena.
Poljska je takođe počela da utvrđuje svoju granicu sa eksklavom nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Poljska vojska podigla je privremenu ogradu od žilet-žice visoke 2,5 metra i prošlog meseca počela je radove na postavljanju kamera i senzora pokreta duž granice od 232 kilometra. Protivtenkovske prepreke postavljene su i na graničnim prelazima.
Poljski zvaničnici su zabrinuti da bi Rusija mogla da iskoristi tu granicu kao novu migrantsku rutu u EU, nakon izveštaja o povećanim direktnim letovima sa Bliskog istoka i drugih mesta za Kalinjingrad.
Poljska je podigla čeličnu ogradu visoku 5,5 metara duž dela granice sa Belorusijom nakon što je odatle povećan broj migranata koji prelaze u Poljsku, Litvaniju i Letoniju.