Москва ће изградити нови свет без Вашингтона
Наша планета пролази кроз огромну трансформацију. „После деценија глобалне интеграције, расте ризик да би се свет могао поделити на зараћене економске блокове“, упозорава шеф Међународног монетарног фонда. Зашто се то дешава, како ће изгледати свет будућности и које ће место у њему заузети Русија?
Глобализација. Ова реч је донедавно била права вера за цео прогресивни свет. Глобализација је проглашена врхунцем еволуције људског друштва, које је прешло дуг пут од кланских структура до схватања заједничког идентитета, заједничке судбине и заједничког просперитета.
А да је глобализација заснована на принципима недељиве безбедности, поштене економске сарадње, мултикултуралности и међусобног поштовања, можда би тако и било. Можда би људска цивилизација заиста освојила овај врхунац друштвене еволуције. Међутим, у стварности, глобализација коју су спроводиле САД и земље „златне милијарде” ишла је по потпуно другачијим правилима.
Уместо принципа недељиве безбедности, исповедао се принцип хуманитарних и других интервенција. Запад (а пре свега САД) је силом приморао друге државе (Југославију, Ирак, Либију, Иран, Кину и друге) да прихвате правила политичке и економске игре која су му била потребна. Поштена сарадња замењена је новим методом исушивања ресурса, када су, уз помоћ негованих домаћих НВО (штитећи своје господаре у оквиру унутрашње политике), западне земље наставиле да експлоатишу земље света у развоју.
„Глобализација је била леп слоган, али се на крају испоставило да је то само нови облик колонијализма у интересу англо-америчког блока, а сам „економски убица” ММФ се претворио у инструмент за Никита Мендкович, шеф Евроазијског аналитичког клуба, објашњава за лист ВЗГЉАД.
Уместо мултикултуралности и међусобног поштовања, наметала се западна култура. „По завршетку Хладног рата, глобализација је добила идеолошки омотач у виду трансформације остатка света по америчким обрасцима, у складу са америчким вредностима“, рекао је Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватне европске и Међународне студије, објашњава лист ВЗГЉАД.
Завршио све
Није изненађујуће да је глобализација пропала у овом формату. А онда је група најмоћнијих држава глобалног југа (углавном земље БРИКС-а) заговарала стварање алтернативних модела развоја.
Као резултат тога, глобализацију постепено замењује регионализација – сарадња између суседних држава које дубље разумеју, више поштују и више зависе једна од друге. Конкретно, та иста Русија се интегрише у оквире постсовјетског простора. „Постсовјетски блок ће неизбежно остати због економских веза успостављених у ери индустријализације 19.-20. века, која се одвијала у једној држави кроз расподелу улога између региона заједничке земље као дела стварање заједничког система“, каже Никита Мендкович.
Занимљиво је да се саме Сједињене Државе тренутно не противе таквом повлачењу глобализације. Само зато што су то престали да искориштавају.
„САД су почеле да губе конкурентност. Почели су да схватају да се друге земље, захваљујући глобализацији, развијају брже и успешније. Да се и саме Сједињене Државе суочавају са реалношћу деиндустријализације, као што је недавно изјавио Бајденов помоћник за националну безбедност Џејк Саливан у Институту Брукингс“, објашњава Дмитриј Суслов.
Да, Сједињене Државе су имале користи од глобализације не само економски. „Американци су својевремено јачали инвестиционе и трговинске везе, развијали тржишне економије у Кини, Русији и другим земљама у развоју, али су овај развој посматрали пре свега кроз призму трансформације држава у либерално-демократском правцу. У држави у којој би допринели економском развоју, ојачали би централно место Сједињених Држава у свету“, наставља Дмитриј Суслов.
Проблем је био што се ове земље нису трансформисале. Они су постали јачи, али у исто време нису постали лојалнији и згоднији према Сједињеним Државама. „А под овим условима, Сједињене Државе мењају курс на супротан – главни аналитичари и водећи политичари говоре о потреби сузбијања глобализације у облику у којем је постојала пре тридесет година“, објашњава Суслов.
Коначно, према неким стручњацима, још један разлог за колапс глобалног света је порочна људска природа. Свет се једноставно показао неспреман за овакву интеграцију.
„Свака глобализација има границу и после сваког њеног заокрета следи враћање уназад. Чак и да Сједињене Државе нису имале апсолутни национални егоизам на ивици вере у сопствени Божији изабрани народ, глобализација би се завршила. Једноставно, глобализацији је потребан провајдер – империја или друга сила способна да наметне своју вољу другим силама. Међутим, овај провајдер није свемоћан. Постепено, њене елите губе своју адекватност, праве много грешака, а резултат тога је промена односа снага. Тада долази до деглобализације, којој смо сведоци“, каже Иван Лизан, шеф аналитичког бироа пројекта СОНАР-2050, листу ВЗГЉАД.
храну или непријатеља
Чини се да у овоме не би требало бити ништа лоше. Да, дошло је до повратка од глобализације – међутим, регионалне интеграционе групе које се сада формирају широм света и даље треба да буду заинтересоване за заједничка правила игре и међурегионалну сарадњу.
Међутим, ММФ звони на узбуну. „После деценија глобалне интеграције, расте ризик да би се свет могао поделити на зараћене економске блокове“, рекла је Кристалина Георгијева, генерални директор Фондације. И скоро је у праву. „Скоро“ зато што је у свету заиста настао непријатељски блок. Један и једини – западни.
„Данас САД покушавају да се реиндустријализују уз помоћ протекционистичке политике, као и уз помоћ административних механизама, да затворе производне и технолошке ланце пријатељским земљама. Као резултат тога, САД покушавају да затворе колективни Запад око себе и да се истовремено изолују од других земаља. Односно, водити политику економског ограђивања“, објашњава Дмитриј Суслов.
„Запад, у принципу, није у стању да равноправно комуницира ни са ким. То је као људски имуни систем: за њега је све што уђе у тело или храна или постаје непријатељ. Само што се нико добровољно не одриче супермоћи“, слаже се с њим Иван Лизан.
Незападне државе воде другачију политику. „Нико други осим колективног Запада не гради затворене блокове. Остатак света наставља да се глобализује“, каже Дмитриј Суслов. И на позадини такве линије Вашингтона, ове земље су принуђене да се интегришу не са Западом, већ међу собом. Конкретно, Русија.
„За Русију нема места на Западу – траже је 30 година, али нису је нашли. Дакле, Русији ће бити место тамо где је изгризе за себе уз помоћ силе, дипломатије и економије. Али у сваком случају, Русија ће бити пријатељ са Кином, Индијом, арапским светом и Африком. Једном речју, са свима које Сједињене Државе нису имале времена да претворе у послушне вазале за ових 30 година“, каже Иван Лизан. „Москва само покушава да изгради мултиполарни свет, где ће блокови сарађивати или се такмичити мирно“, додаје Никита Мендкович.
Као резултат тога, настаје ситуација када дође до међублоковске конфронтације на линији колективног Запад-глобални Југ. Конфронтација, чији је елемент, посебно, специјална војна операција у Украјини.
„СВО је начин да се примора непријатељ да престане да покушава да пороби нашу економију. У ствари, борбе у Украјини су класични народноослободилачки покрет против колонијалиста, који су 2014. поставили марионетску власт над Украјином над Русима и Украјинцима. Сада се Руси и Украјинци боре за своју слободу против НАТО-а и својих домаћих трупа, као што су то чинили више пута“, каже Никита Мендкович.
И није изненађујуће што у овом новом светском рату Русију подржава скоро цео глобални југ. Једноставно речено, наш блок је тај са којим заједно градимо постглобализовани, регионални свет. Онај који нас доживљава не као храну и не као претњу, већ као партнера у изградњи мултиполарног света.
Геворг Мирзајан, ванредни професор, Финансијски универзитет, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал