Šarl Mišel pozvao lidere Azerbejdžana i Jermenije da ubrzaju rad na mirovnom sporazumu
Šef izvršne vlasti Evropske unije rekao je da su četvrti takvi trilateralni razgovori od intenzivnog 44-dnevnog rata krajem 2020. bili "otvoreni i produktivni" i uključivali razgovore o ponovnom uspostavljanju transportnih veza, granica i oslobađanju ratnih zatočenika. Prvom sastanku uz posredovanje EU od 22. maja prisustvovali su predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinijan.
Ovo je usledilo nakon izbijanja borbi oko otcepljenog regiona Nagorno-Karabaha 1-3. avgusta u kojima su ubijeni najmanje jedan azerbejdžanski i dva etnička jermenska vojnika. Dve strane krive jedna drugu za nasilje.
"Danas smo saglasni da pojačamo suštinski rad na unapređenju mirovnog sporazuma koji reguliše međudržavne odnose između Jermenije i Azerbejdžana i zadužili smo ministre spoljnih poslova da se sastanu u roku od mesec dana kako bi radili na nacrtima tekstova", navodi se u Mišelovom saopštenju.
"Imali smo detaljnu raspravu o humanitarnim pitanjima, uključujući deminiranje, zatočenike i sudbinu nestalih osoba."
Mišel je rekao da je naglasio azerbejdžanskoj strani važnost daljeg oslobađanja jermenskih zatočenika, što je bio glavni zahtev otkako je Jerevan nevoljno prihvatio primirje uz posredovanje Moskve i kojim je Azerbejdžanu vraćena značajna teritorija koju su etnički Jermeni dugo držali.
On je takođe pozvao svaku stranu da bolje pripremi svoju javnost za mir uprkos decenijama zamrznutog sukoba od raspada Sovjetskog Saveza. Sastanak u Briselu dolazi dan nakon što su se 30. avgusta u Moskvi okupile jermenske i azerbejdžanske komisije za razgraničenje.
"Uz sve ove diskusije, želeo bih da podvučem da je važno povesti stanovništvo sa obe strane i pripremiti ih za dugoročno održiv mir", rekao je Mišel. "Javne poruke su kritične u tom pogledu – u osetljivoj situaciji kao što je ova, svaka reč izgovorena u javnosti se očigledno sluša od strane druge strane i odmerava".
Mišel je rekao da će se sastanak graničnih vlasti održati u novembru. Nagorno-Karabah, koji je zajedno sa sedam susednih okruga bio pod kontrolom etničkih Jermena skoro tri decenije pre rata 2020. godine, međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana.
Jermenija je izgubila kontrolu nad delovima otcepljenog regiona i sedam susednih okruga u sklopu prekida vatre uz posredovanje Rusije nakon što je 2020. izbio šestonedeljni rat oko Nagorno-Karabaha, ostavivši više od 6.500 mrtvih. Procenjuje se da je oko 2.000 ruskih vojnika raspoređeno da nadgleda situaciju. Ranije ovog meseca, Baku je nasilno preuzeo kontrolu nad nekoliko strateških visina u blizini spornog regiona.