Bajden poručio Putinu da mora preduzeti mere protiv sajber kriminala

Američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) rekao je u petak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, sa kojim je razgovarao telefonom, da mora da "preduzme akciju" protiv sajber kriminalaca koji deluju u njegovoj zemlji i da SAD zadržavaju pravo da " brane svoj narod i svoju ključnu infrastrukturu '', saopštila je Bela kuća.


Razgovor je usledio manje od mesec dana nakon što su se dvojica lidera sastala u Ženevi, kada je Bajden upozorio Putina na sajber napade na američke kompanije, za koje se smatra da uglavnom dolaze iz Rusije. Poslednji hakerski napad, koji se dogodio prošlog vikenda na čijem udaru je bilo 1.500 preduzeća, dovodi se u vezu sa grupom REvil sa sedištem u Rusiji, prenosi AP.




Bela kuća je navela da je "Bajden naglasio potrebu da Rusija preduzme mere za ometanje hakerskih grupa koje deluju u Rusiji i naglasio da je posvećen kontinuiranom angažovanju protiv šire pretnje koju one predstavljaju".



Telefonski razgovor u petak naglašava u kojoj meri je pretnja od kriminalnih hakerskih bandi prerasla u hitan izazov nacionalnoj bezbednosti za Belu kuću i sugeriše da Bajdenova administracija priznaje da ranija upozorenja Putinu nisu dovela do obuzdavanja kriminalnih aktivnosti uperenih protiv kompanija širom sveta.


U saopštenju Bele kuće o jednočasovnom telefonskom razgovoru Bajdena i Putina  naglašava se američko-ruski sporazum koji će omogućiti dostavljanje humanitarne pomoći u Siriju.


Višestruka agenda pokazuje da, čak i kada se Bajden obavezuje na čvrst pristup prema Rusiji zbog hakovanja, postoji imanentna želja da se izbegne zaoštravanje tenzija  dok njegova administracija nastoji da pridobije Rusiju da sarađuje, ili se bar ne meša u američke akcije u drugim oblastima, uključujući Siriju, povlačenje iz Avganistana i klimatske promene, ocenjuje AP.



Bela kuća je odbila da komentariše Bajdenov razgovor, mada je portparolka Džen (Jen) Psaki rekla da se u velikoj meri usredsredio na najnovije hakerske napade, za koje su istraživači sajber bezbednosti rekli da su pogodili najmanje 17 zemalja, uglavnom putem firmi koje daljinski upravljaju IT infrastrukturom za višestruke klijente.


Iako je Bajden ranije rekao da je napad prouzrokovao "minimalnu štetu", a čini se da nije ciljao vitalnu infrastrukturu, njegov globalni obim i činjenica da se dogodio tako brzo nakon sastanka u Ženevi – naveli su administraciju da reaguje.


Zvaničnici nisu odmah saopštili da li su preduzeli konkretne mere ili da razmišljaju o njima. Postoji nekoliko jednostavnih opcija za otklanjanje pretnje bez rizika od sukoba koji bi mogao izmaći kontroli izvan sfere sajber bezbednosti, navodi AP.


Bajdenova administracija preuzela je dužnost u jeku masovne kampanje sajber špijunaže poznate kao Solar Winds koju su američki zvaničnici povezali sa ruskim obaveštajcima. Ali, čini se da su hakerski napadi, koje su uglavnom izvodile kriminalne bande, a ne hakeri koje finansira država, pomračili staromodno špijuniranje kao moćnu pretnju.




Majski napad na cevovod koji isporučuje otprilike polovinu goriva neophodne za Istočnu oblau SAD doveo je do toga da je kompanija privremeno zaustavila rad. Colonial Pipeline platio je otprilike 4,4 miliona dolara na ime otkupnine, iako su američke vlasti prošlog meseca mogle da povrate veliki deo te sume u akciji institucija za sprovođenje zakona.




Hakeri su nedavno iznudili i otkupninu od 11 miliona dolara od JBS SA, najvećeg svetskog prerađivača mesa.