Vučić: Sednica Skupštine Srbije o Kosovu 22. juna
Vučić je 16. juna u televizijskom obraćanju rekao da će tada "biti razmatrano svako pitanje od ključnog značaja za situaciju na Kosovu", te da će govoriti o planovima i idejama Srbije, ali i o "objektivnoj situaciji sa kojom se Srbija suočava u međunarodnoj zajednici".
Vučić je ponovio da je kosovska strana u Brisel došla "sa željom da beogradsku delegaciju natera da napusti razgovore i da dijaloga ne bude".
Predsednik Srbije sastao se 15. juna u Briselu sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) i na prvom susretu su samo izneli stavove i očekivanja dve strane. Dogovoreno je jedino da će naredni susret biti u julu.
Vučić je posle sastanka 15. juna rekao da se "apsolutno oko ničega nije složio sa Kurtijem", dok je premijer Kosova ocenio da se radilo o "konstruktivnom susretu".
Vučić: Nestali jedina tema o kojoj smo razgovarali
Predsednik Srbije je 16. juna rekao da je pitanje nestalih "jedina tema oko koje je bilo razgovora" u Briselu.
"Želimo da postignemo svaku vrstu dogovora po tom pitanju. Da pokažemo da nikoga ne želimo da sakrijemo, ali i da se izborimo da se nama omogući prilaz određenim mestima na Kosovu kako bismo mogli da izvršimo iskopavanja i utvrdimo da li tamo ima nestalih Srba", rekao je Vučić.
On je naveo da je Srbija od Kosova do danas tražila pretragu više lokacija, ali da "nije dobila nikakvu informaciju" i dodao da je na teritoriji Srbije do sada ispitana 21 lokacija navodnih masovnih grobnica sa telima kosovskih Albanaca.
"Na četiri smo našli tela, kako se pretpostavlja, ubijenih kosovskih Albanaca. Nismo ništa krili, na svaki zahtev Prištine i međunarodnih institucija smo odgovorili", rekao je Vučić.
Vučić je ponovio da je kosovska strana negodovala što je na čelu srpske Komisije za nestale Srbije Veljko Odalović, član Socijalističke partije Srbije koju je 90-ih vodio tadašnji šef države Slobodan Milošević.
"Ne znam kako im je pala na pamet takva drskost da određuju ko će biti na čelu našeg tima", rekao je Vučić.
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je 15. juna da je na sastanak u Brisel došao sa četiri predloga: uključujući i ponudu da Srbija i Kosovo potpišu deklaraciju o miru, u kojoj će se obavezati da "nijedna zemlja neće napadati drugu".
Kosovski premijer je rekao da je predložio i stvaranje nove tržišne zone poput Centralnoevropskog trgovinskog sporazuma (CEFTA), kao stvaranje nacionalnih veća za Srbe na Kosovu poput onih koji postoje u Srbiji za Albance i Bosance.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 16. juna rekao da je Beograd ove predloge odbio jer kosovska strana kroz svako pitanje "gura priču o nezavisnosti".
"Deklaraciju mogu da potpišu samo dve države, a Kosovo to nije. Želeli su i novi CEFTA dogovor u koji bi Kosovo bilo uključeno kao priznata država i od strane Srbije, a ne da idu pod sporazumom koji imamo, gde je Kosovo sa zvezdicom", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je najavio da će u narednih sedam dana održati "nekoliko velikih sastanaka" sa Srbima sa Kosova.
Nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije u Briselu 15. juna bio je prvi ovakav susret Kurtija i Vučića.
Dijalog dug deceniju
Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. i vodili su ga šefovi pregovaračkih ekipa.
Načelno je zamišljeno da se u procesu razmatraju "praktična pitanja koja će olakšati živote građana".
U oktobru 2012. godine, proces se diže na politički nivo kada se u dijalog uključuju tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hashim Thaci (Hašim Tači).
U aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum, a većina dogovora iz ovog sporazuma nisu sprovedeni. Kosovska strana okleva da ide dalje sa implementacijom dogovora koja je u njenoj nadležnosti, a koja se tiče formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).
Proces dodatno otežava lobiranje Srbije protiv kosovske nezavisnosti u međunarodnim institucijama, ali i pojedinačno kod stranih država.
Celokupan proces je prošao kroz niz prepreka, a u jednom trenutku, na jesen 2018. godine je došlo do potpune obustave procesa zato što je tadašnja kosovska vlada uvela taksu od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Nakon zastoja od skoro godinu dana i ukidanja ove mere, dijalog je obnovljen u julu 2020. godine, kada ga je u ime Kosova vodio bivši premijer Avdulah Hoti (Avdullah).
U septembru 2020. godine je održana poslednja runda na najvišem političkom nivou, kada je srpska strana pokrenula pitanje ZSO.
Nakon ovog trenutka prištinska strana nije više imala spremnost da se vrati za pregovarački sto kako bi nastavila raspravu oko otvorenog pitanja.