Збогом, Доналде!
Схватајући политику као маркетинг, самохвалисаво је већ на половини мандата тврдио да је урадио више од свих председника у историји а показало се да је, живећи у алтернативној стварности, игнорисао здравствену и економску кризу када је ковид 19 погодио нацију.
Сада може да се одахне. Истекли су последњи дани испуњени неизвесношћу да ће осветнички кренути у рат са Ираном или да ће његови милитантни следбеници изазвати нове крваве немире.
Америка после четири године које су је уназадиле и драматично поделиле можда није заслужила депресивну смену власти у Вашингтону под опсадом и у присуству Националне гарде, али њен режисер Доналд Трамп свакако јесте.
Трамп је, као први председник после 152 године, напустио Белу кући не пожелевши добродошлицу свом наследнику. Једним нецивилизованим гестом крунисан је период који многи сматрају најгорим у националној политичкој историји.
Трамп је себе приказивао као апостола закона и реда, а први је председник против кога је поступак опозива активиран два пута. Обећавао је да ће исушити муљ „вашингтонске мочваре”, али је од дана када је преузео дужност дао до знања да сматра да је изнад закона и да се неће придржавати демократских норми система који је наследио. Из Беле куће се емитовала радијација која је контаминирала идеју либералне демократије.
Без концепта истине, интегритета и части, поларизовао је земљу политички, социјално, расно и културолошки стварајући два сасвим различита идеолошка света. Све време је омаловажавао конгрес, вређао институције, притискао судство, тражио хапшења политичких ривала а медијске критичаре називао непријатељима народа.
Схватајући политику као маркетинг, самохвалисаво је већ на половини мандата тврдио да је урадио више од свих председника у историји а показало се да је, живећи у алтернативној стварности, игнорисао здравствену и економску кризу када је ковид 19 погодио нацију.
Од својих републиканаца направио је послушничку машину. Државне секретаре, саветнике за националну безбедност и све који га нису беспоговорно следили немилосрдно је смењивао твитер порукама. Себе је представљао као жртву „грозних лажи” и политичког прогона понављајући да су вештице из Салема имале бољи третман.
Тврдио је да је за заједницу Афроамериканаца учинио више од свих претходника, сем можда Абрахама Линколна који је укинуо ропство, али је подршком белим супремационистима и охрабривањем снага реда да силом угуше захтеве за расну правду вратио времена опасне тензије. Бруталним односом према мигрантима запрепашћивао је и Америку и свет.
Промовишући националну изузетност слоганом „Америка прво” покварио је односе са савезницима и постао херој разних националиста и десничарских популиста који су делили његову ауторитарност.
Охоло газећи принципе мултилатералности извукао је САД из низа међународних институција, укључујући Париски договор о клими и Унеско, а усред пандемије и из Светске здравствене организације. Раскидањем нуклеарног споразума са Ираном приказао је Америку као државу без кредибилитета која не поштује уговоре. Изоловао је САД на светској сцени.
Такав Трамп је претња демократији и мора да буде склоњен, поручивали су његови ривали. Већина бирача их је послушала, али Трамп је упорно одбијао да прихвати победу Џоа Бајдена покушавајући да украде интегритет избора. Наставио је да се руководи себичним и извитопереним тумачењем демократије не прихватајући њено основно начело да после избора постоје добитници и губитници.
Арогантно доследан тумачењу „алтернативне истине” и „лажним вестима” својих медијских критичара, уочи новембарских избора тврдио је да резултате неће прихватити – уколико изгуби. Када је изгубио, покренуо је кампању убеђивања да су избори покрадени.
Шта је од председника неспремног на пораз друго могло да се очекује сем осветничког краја његове ере? Саботирајући мирну транзицију власти, каква припада демократској традицији, Трамп-манипулатор окупио је тврдо крило беле надмоћи и послао на марш на Капитол у тренутку када је конгрес требало да потврди Бајденову победу.
Одазвали су се. Неки наоружани. Већина је од свог идола научила да нема никакав респект према владавини права. Запаљиве речи претвориле су се у насиље. Такве ствари се догађају у свету, али не у Америци. Капитол је нападнут први пут после 1814.
Анархија, погибије, сузавац и хаос. Трамп је занемарио председничку дужност да одмах позове масу да се повуче. Сатеран уза зид запрепашћењем Америке и света, обећао је мирну предају власти, али није пропустио да понови да је његов мандат био најбољи у америчкој историји.
Сцене пред вашингтонским Капитолом биле су истински легат једне катастрофалне политике. Трамп је чак успео да на крају подели и републиканце. У време кампање првог опозива, они су сви до једног били лојални свом шефу. Тимска дисциплина се распрсла.
Десетине републиканаца у Представничком дому и Сенату извукло се из чврстог Трамповог загрљаја када је њихов лидер – негирањем резултата избора – почео да прети темељним постулатима демократије. „Доста је, доста”, изјавио је један од водећих републиканских сенатора Линдзи Грејам. „Завршено је”.
Представнички дом изгласао је захтев за Трампов опозив. Да ли ће га на суђењу у Сенату републиканци поново ослободити зависи од тога какве је поуке стара добра партија извукла из једног мандата који је нанео много штете Америци. Прети му да буде елиминисан из јавног живота што би био крај његове потенцијалне кандидатуре на изборима 2024.
Многи се радују што Трамп одлази у историју као црна мрља, али Бајден је у наслеђе добио не само ломљиву демократију коју треба ресетовати, већ и тешко подељену земљу коју треба поново окупити. Трамп одлази, трампизам је и те како жив.
Завршена је велика игра 45. председника САД који је на многе начине показао да је био недорастао функцији коју је држао. „Пустимо да ова мрачна ере демонизације у Америци почне да се завршава”, изјавио је Бајден у постизборној ноћи.
Нека почне. Збогом, Доналде!
Бошко Јакшић/Политика