Resare: Kineske vojne kompanije se na Balkanu predstavljaju kao civilne

U Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana posluje više kineskih vojnih kompanija koje se često predstavljaju kao civilne, iako im krajnji vlasnik kineska vojska, i pod kontrolom su komunističke partije Kine, kaže istraživač danske organizacije Vidadvare enerši (Vedvarende Energi) Nils Riasare (Nils Resare), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ova organizacija je nedavno objavila izveštaj o prisustvu kineskih vojnih kompanija u zemljama Zapadnog Balkana.

Riasare objašnjava da je većina ovih kineskih vojnih kompanija na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog prodaje oružja u aktivnim ratnim zonama.

Kako je u razgovoru za RSE objasnio, postoji verovatnoća da čak i same države Zapadnog Balkana nisu uvek sigurne da je reč o kineskim vojnim kompanijama kada posluju sa njima.

On objašnjava da kineske vojne kompanije učestvuju u pregovorima kada je reč o energetskom sektoru, a samo krajnje vlasništvo kompanija, skriveno je kroz kompleksnu strukturu koja u nekim slučajevim uključuje više od 600 podružnica.

Srbija je nabavkom naoružanih bespilotnih letelica i projektila 2019. godine postala prva evropska zemlja koja ima ukorenjenu vojnu saradnju sa Kinom, ali takođe, brojne kineske vojne kompanije, zainteresovane su za Srbiju u oblasti infrastrukture i u energetskom sektoru.

RSE: U svom izveštaju ste primetili pojačanu aktivnost kineskih vojnih kompanija na Zapadnom Balkanu.

Reasare: Otkrili smo da je devet velikih kineskih vojnih kompanija aktivno u regionu. Srbija je kupovala oružje od tih kompanija. Ali takođe, ove kineske vojne kompanije su aktivne i kada govorimo o sektoru infrastrukture, odnosno civilnom sektoru. Reč je o velikim kompanijama sa mnogo podružnica.

Neke od tih podružnica rade, na primer, u oblasti hidroenergije, ili u drugim oblastima iz energetskog sektora. Ovo se takođe uklapa sa time što je kineska vlada donirala opremu za vojsku u nekim zemljama Zapadnog Balkana. Tako je, na primer, Srbija dobila opremu iz Kine u vrednosti od 10 miliona evra od 2014. godine.

RSE: Koje su kineske vojne kompanije aktivne na Zapadnom Balkanu?

Reasare: Reč je o nekoliko velikih kineskih vojnih kompanija, neke od njih imao oko 60 hiljada zaposlenih, i oko 600 podružnica, tako da je bilo komplikovano povezati ko su tačno krajni vlasnici kompanija. Reč je o nekoliko velikih kompanija, kao što su Poli grupa, ili Norinko (Norinco), jedna od najvećih vojnih kompanija na svetu. Ili, na primer, AVIK (AVIC), oni su velika kompanija, imaju oko 450 hiljada zaposlenih. To su neke od kompanija, listu svih kineskih vojnih kompanija koje su aktivne na Zapadnom Balkanu, kao i spisak sektora gde su najaktivnije možete videti na našem sajtu gde je ceo izveštaj.

RSE: Kakav je interes kineskih vojnih kompanija da budu prisutne na Zapadnom Balkanu čak i u infrastrukturnim projektima, ali i da daju humanitarnu pomoć?

Reasare: To je teško reći. Nismo uspeli da čujemo odgovor na to pitanje od ovih kompanija. Ali, pre svega, ovo vidim kao deo projekta "One Belt One Road Intiative" (Inicijativa Jedan pojas jedan put), a Zapadni Balkan je identifikovan kao veoma važan deo tog projekta za Kinu. Odnosno, to je takođe kapija za tržište Evropske unije. Ali, generalno, većina ovih kompanija se širi, pokušava da nađe nove partnere, zarade pare, kako bi bili u mogućnosti da razviju novu i bolju opremu. Takođe, u interesu ovih kompanija je da podele cenu razvoja nove vojne opreme sa drugim državama, jer je to izuzetno skupo.

Može li Zapad da osmisli alternativu kineskom 'Pojasu i putu'?

Sijevi planovi za bolji imidž Kine

RSE: Kako definišemo šta je vojna kineska kompanija - ko ih kontroliše i ko ih poseduje?

Reasare: To je takođe komplikovano, mi smo koristili javno dostupne izvore, pretraživali sajtove svih pomenutih kompanija. Sve kompanije o kojima pričamo su prema našem istraživanju, počele kao vojne kompanije u vlasništvu vlade Kine, odnosno deo su kineske vojske (Narodnooslobodilačka armija Kine je pun naziv) i pod direktnom kontrolom su komunističke partije Kine.

Posle nekog vremena, ove kompanije počnu da se razvijaju u različitim oblastima, na primer u oblasti infrastrukture ili u oblasti kulture, ali uvek postoji vojni aspekt njihovog delovanja. Sve te kineske vojne kompanije su međusobno povezane. Verujemo da koriste civilne kompanije kao način da dođu na novo tržište, tako iskoriste kontakte, prošire se, a na kraju prodaju, između ostalog i oružje.

RSE: Koje kineske vojne kompanije na crnoj listi SAD posluju u Srbiji?

Reasare: Gotovo sve kompanije koje posluju u Srbiji na za Zapadnom Balkanu su na crnoj listi, iz različitih razloga. Na primer, neke su na crnoj listi zbog prodaje oružja u zonama zahvaćenim ratom, ili prodaje oružja zemljama kao što su Severna Koreja, ili Iran, kao što je slučaj sa Poli grupom.

RSE: Da li mislite da su lokalne vlasti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu svesne ovih činjenica i aktivnosti kineskih vojnih kompanija?

Reasare: Zapravo, mislim da ne, odnosno, ne uvek. Za nas je trebalo dosta vremena da svatimo ko je ko, u ovoj konstrukciji kineskih vojnih kompanija. Na primer priđe vam civilna kompanija iz Kine, a vi, kao država, ne uradite proveru do kraja da biste shvatili ko je krajnji vlasnik, vojska Kine. Oni se svakako ne oglašavaju tako što dođu i kažu – mi se bavimo radom u civilnom sektoru, a zapravo smo u vlasništvu vojske Kine.

Na primer, kineska kompanija hoće da učestvuje u tenderu za hidrocentralu, oni neće reći, mi smo u stvari kineska vojna kompanija. Ne mislim ni da je to tako lako otkriti. Naravno, u nekim slučajevima, kada je Srbija kupovala vojne dronove, ili rakete iz Kine, svakako im je bilo jasno od koga kupuju, to se podrazumeva.

RSE: Koje zemlje Zapadnog Balkana najviše ciljaju kineske vojne kompanije prema vašem istraživanju?

Reasare: To je svako, na prvom mestu, Srbija, tu su najaktivnije kineske vojne kompanije. Srbija je zapravo i jedina zemlja Zapadnog Balkana gde su uspeli da prodaju oružje, odnosno vojnu opremu. Primetili smo takođe prisustvo kineskih vojnih kompanija i u drugim zemljama Zapadnog Balkan, na primer, u Bosni i Hercegovina i Crnoj Gori, ali i u Severnoj Makedoniji.

Ali, ja bih rekao da su kineske vojne kompanije najaktivnije u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U Crnoj Gori su bile prisutne ranije, učestvovale na različitim tenderima, ali kroz ovo istraživanje nismo našli aktivne veze kineskih vojnih kompanija u Crnoj Gori.

RSE: Da li su ove kompanije aktivne u drugim zemljama izvan Zapadnog Balkana i gde?

Reasare: To nije bilo predmet našeg istraživanja, ali jesmo primetili da kineske vojne kompanije aktivno nude svoje usluge u različitim vojnim zonama širom sveta. Naročito u regionu Azije. Interesantan nam je bio primer Albanije, koja je ranije imala blisku saradnju sa Kinom, sada ove saradnje više nema.

RSE: Zašto je Zapadni Balkan važan za Kinu - u kontekstu vojnih kineskih kompanija.

Reasare: Zapadni Balkan je identifikovan kao važan region za Kinu zbog "One Belt One Road Intiative", kao prolaz na tržište Evropske unije. S druge strane, možemo reži da je svaka trgovina oružjem ulaganje u dugoročni odnos. Na primer, kao kada kupite polovni auto, potrebno je neprestano ulagati u njega. Vojni sistem koji kupite potrebno je redovno održavati. Prodajući oružje u ovom regionu, Kina želi da bude prisutna na duži period. Verovatno je to deo njihovog plana.

Reasare: Koju ste metodologiju koristili za istraživanje?

Mi smo danska nezavisna organizacija koja se bavi ljudskim pravima i zaštitom životne sredine. Kao istraživački novinar, koristio sam istu metodologiju kao istraživač, na primer javno dostupne izvore, a imao sam i pomoć ljudi koji znaju jezike koji su bili potrebni za ovo istraživanje. Moram reći da nam je bilo potrebno dosta vremena da uradimo ovo istraživanje, i da je bilo komplikovano sve to istražiti.