Najava 'COVID pasoša' probudila antievropsku retoriku u Srbiji

Skandalozna i loša odluka, komentarišu najviši zvaničnici Srbije predlog Evropske komisije (EK) da se uvede pasoš-potvrda o vakcinaciji protiv korona virusa radi slobodnog putovanja unutar zemalja Evropske unije (EU), ali samo za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), a među kojima nema ruskog i kineskog cepiva.

Potrtparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wigand) je 15. marta rekao za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “digitalni zeleni sertifikat" ima za cilj pre svega da olakša bezbedno i slobodno kretanje unutar EU, a “ne da se nešto zabranjuje”.

"On treba da olakša stvari", rekao je Vigand u pisanom odgovoru.

On je dodao da će se Komisija posebno osvrnuti na građane koji dolaze iz trećih zemalja, među kojima su i pojedine zemlje Zapadnog Balkana.

"Već smo u kontaktu sa međunarodnim telima poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), jer je važno uzeti u obzir tehničku interoperabilnost sa međunarodnim standardima", kaže Vigand.

U Evropskoj agenciji za lekove su u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da ne mogu da komentarišu stavove zvaničnika Srbije, jer to nije u nadležnosti te institucije.

Iako će o predlogu Evropske komisije poslanici Evropskog parlamenta raspravljati u sredu, 17. marta, predsednica Vlade Srbije i predsednik države svoj stav ponavljaju već danima unazad.

Šta su rekli premijerka i predsednik?

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je 14. marta da bi uvođenje COVID pasoša sa vakcinama koje su odobrene u Evropskoj uniji bilo protiv svih osnovnih evropskih vrednosti i istakla da se to ne sme posmatrati kao geopolitičko pitanje.

“Mislim da su i ljudi u Briselu i svim tamošnjim relevantnim zdravstvenim agencijama svesni činjenice da su i kineska i ruska vakcina efikasne i bezbedne. Ne mogu da verujem da samo zbog njihovog geografskog porekla oni mogu da diskriminišu sve ljude koji su te vakcine primili”, kazala je Brnabić medijma u okolini Lazarevca, gde je posetila jedan od punktova za vakcinaciju.

Dodala je da će, ukoliko takva odluka bude doneta, građani Srbije koji su vakcinisani Sinofarm i Sputnjik vakcinama, “svakako moći da putuju, zato što ćemo mi učiniti sve što je potrebno da obezbedimo da testovi na antitela, PCR testovi budu završeni u rekordnom roku”.

Još oštriji je bio predsednik Srbije Alesandar Vučić koji je 13. marta rekao da je to “vrlo loša i skandalozna odluka”.

“Ja mislim da je to vrlo loše, ali ja ne verujem da oni mogu da donesu takvu odluku, bilo bi nerazumno. Kako će bez tog pasoša da prime, recimo, mađarskog premijera koji se vakcinisao kineskom vakcinom? Recimo, ja ću da se vakcinišem kineskom vakcinom, posebno sad kad sam čuo da ta mogućnost postoji. Neću da uzimam posebne testove i neću da idem ‘preko veze’ u Brisel. Znači, nema ništa od dijaloga s Prištinom”, rekao je Vučić tokom zvanične posete Bahreninu.

Zašto je predlog EK problematičan za Srbiju?

EMA je do sada odobrila četiri vakcine: Pfizer/BioNtech, AstraZeneca, Moderna i Johnson&Johnson.

U Srbiji su do sada odobrene vakcine Pfizer/BioNtech, AstraZeneca, Moderna, kao i ruska vakcina Sputnjik V i kineski Sinofarm. Najviše cepiva stiglo je iz Kine – 2.120.000 doza.

Osim toga, ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je prošle sedmice najavio da bi do 20. maja u beogradskom Institutu “Torlak” trebalo da počne proizvodnja ruske vakcine.

Istog dana, 11. marta, Vučić je najavio da je Srbija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom dogovorila izgradnju fabrike za proizvodnju kineske Sinofarm vakcine u Srbiji.

Vučić: Dogovor sa UAE i Kinom o proizvodnji kineske vakcine u Srbiji

Retorika od pre godinu dana

Reakcija zvaničnika Srbije na inicijativu Evropske komisije nije dobronamerna, kaže za RSE Strahinja Subotić, programski menadžer u nevladinoj organizaciji Centar za evropske politike (CEP). Subotić smatra i da antievropska retorika zvaničnika u Srbiji nije slučajna.

„Vidimo da se ista retorika koristila pre tačno godinu dana, kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji. Upravo je tad predsednik Srbije rekao da je to kraj evropske solidarnosti. Vidimo da se iste rečenice sad ponavljaju, tako da meni ovo ne liči na slučajnost, već samo pokazuje da naši državni čelnici ne veruju u evropsku ideju i da traže svaki propust da iskoriste kako bi naškodili imidžu Evropske unije, koji je ionako već klimav u našoj državi“, kaže Subotić.

Informaciju o predlogu Evropske komisije za uvođenje COVID pasoša je 13. marta potvrdila evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson).

Kako je preneo Euronews, pasoš-potvrda o slobodnom putovanju ne isključuje mogućnost da građani unutar EU putuju i na osnovu testova kojima dokazuju da nisu zaraženi korona virusom ili ako pristanu na karantin.

Različiti stavovi zemalja EU

„Oni koji nisu vakcinisani će morati da se pridržavaju pravila koja već sad postoje – da poštuju pravila karantina, da imaju brzi PCR test ili da urade test neposredno pre samog odlaska na granicu. Ovo je inicijativa koju je podržala Grčka, država koja je bliska Srbiji, jer ona veoma zavisi od turizma. Grčka i njoj slične priobalne države žele da putem sertifikata omoguće brži prolaz u Evropsku uniju. Tako da je cilj suprotan od onoga što čelnici Srbije govore“, objašnjava Strahinja Subotić.

On podseća da je ovo predlog Evropske komisije, o kojem će se države članice EU tek izjašnjavati. Dodaje da je nezahvalno prognozirati kako će se pojedinačne države odrediti o ovom pitanju.

„Jer imamo države poput Mađarske koja je odobrila kinesku i rusku vakcinu. Sam Orban je primio kinesku vakcinu. S druge strane, imamo Nemačku koja koristi drugi razlog da možda obeshrabri ovakve sertifikate. Oni kažu: ’Zašto da olakšavamo vakcinisanim osobama da putuju, kada i one mogu prenositi virus?’ Tako da postoje različita razmatranja država članica“, kaže Subotić.

Pitanje procedure

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže za RSE da se na ovaj način ne može sprečiti širenje virusa, te podseća da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) načelno protiv ograničenja protoka ljudi i robe.

„Preteča SZO, Međunarodna sanitarna komisija koja je prvi put održana 1850. godine, imala je za cilj da se u ovakvim situacijama – tokom epidemija i pandemija – što manje ograničava promet putnika i robe. To je i ostalo i to je neka opšta politika. Stav je generalno da vi ne možete da sprečite virus, kao ni vodu, da prođe kud hoće. Na taj način možete samo da eventualno malo usporite prenošenje iz zemlje u zemlju, ali ne i da sprečite širenje“, objašnjava Radovanović.

On, međutim, smatra da ideja Evropske komisije o priznavanju samo onih vakcina koje je odobrila Evropska agencija za lekove nema veze sa politikom, već sa poštovanjem procedura.

„Evropska agencija za lekove je odobrila četiri vakcine i EU onda mora to da prihvati. Ne može da ide mimo stava agencije koju je sama osnovala“, kaže Radovanović.

On smatra da bi se uskoro moglo očekivati da bude odobrena i ruska vakcina, s obzirom na to da je proizvođač vakcine Sputnjik V dostavio papire Evropskoj agenciji za lekove.

S druge strane, Kina do sada nije iskazala interesovanje za ulazak u tu proceduru.

„Pretpostavljam da dokumentacija koju u ovom trenutku imaju nije impresivna i da ne bi zadovoljila kriterijume (evropske) Agencije za lekove. Jer, dokazi su indirektni, iz njihove druge faze ispitivanja, nemaju treću, i oni (dokazi) iz zalivskih zemalja odakle se tvrdi da je zaštita relativno dobra“, kaže Zoran Radovanović.

On smatra da evropske zemlje neće lako hteti da se odreknu više miliona kineskih turista, pa očekuje da se nađe rešenje, čak i ukoliko Kina ostane pri odluci da ne šalje dokumente EMA-i.

Teške reči na račun politike koju sprovodi zvanični Brisel nisu se retko čule sa visokih državnih pozicija u Srbiji. Predsednik Srbije je govoreći o medicinskoj opremi i nabavci respiratora pre tačno godinu dana izjavio da „Evropska solidarnost ne postoji” i da je “to bila bajka na papiru”, kao i da samo Kina može da pomogne Srbiji.

Oštre kritike iz Beograda na račun Brisela

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je prošlog meseca oštro kritikovao Evropsku uniju zbog amandmana kojima se od Beograda zahteva rešavanje više afera.

"Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe", naveo je Vulin tada.

Prema istraživanju Centra za evroatlantske studije iz novembra 2020. godine, 50 posto građana Srbije bi na referendumu podržalo ulazak zemlje u Evropsku uniju. Protiv je 36 posto, dok je 14 procenata izjavilo da ne bi glasalo.