Uhapšeni penzioneri koji su protestovali protiv Lukašenka
Beloruska policija je uhapsila najmanje 12 penzionera u Minsku koji su protestovali u ponedeljak tražeći ostavku autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka
Ova hapšenja su usledila dan nakon što je policija pucala u znak upozorenja da bi rasterala građane koji su se okupili i privela nekoliko stotina njih.
Više od hiljadu penzionera okupilo se na, kako su ga nazvali "marš mudrosti." Oni su se podelile u manje grupe koje su marširale u različitim smerovima nakon što je policija blokirala njihovu planiranu rutu.
Nosili su transparente s natpisima "Ne tuci me, sine" i "Babe i dede će ići do pobede".
Uzvikivali su "Odlazi, pacove", što se odnosilo na Lukašenka, koji 26 godina vlada čvrstom rukom, prenosi AP.
Šok bombe i suzavac
Beloruska poliicija je koristila u nedelju suzavac i šok bombe da bi rasterala demonstrante.
Nevladina organizacija “Vjasna” je saopštila da je uhapšeno više od 420 građana.
Svetlana Tihanovskaja, glavna oponentkinja Aleksandra Lukašenka koja se smatra pobednicom ovih izbora, istakla je da vlasti svake sedmice tvrdi da protesti gube na snazi.
"Svake sedmice režim šalje svoje snage sa suzavcem, šok bombama da bi tukli i zastrašivali beloruski narod. Međutim, oni se okupljaju sve sedmice da mirno protestuju protiv Lukašenkovog režima," navela je Tihanovskaja koja je izbegla u susednu Litvaniju zbog pritiska vlasti neposredno posle izbora.
Lukašenko najavio povlačenje posle usvajanja ustava
Tokom posete jednoj bolnici u Minsku u petak, 27. novembra, Lukašenko je nagovestio da će se povući sa funkcije ako se usvoji novi ustav.
"Neću raditi sa vama kao predsednik po novom ustavu," kazao je Lukašenko prema izveštaju državnih medija.
Lukašenko je u više navrata pozivao na usvajanje novog ustava, ali je opozicija to odbacila smatrajući da time kupuje vreme u pokušaju da ostane na vlasti.
Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni.
Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle tri i po meseca.
Protesti su najmasovniji nedeljom kada na ulice redovno izlaze desetine hiljada demonstranata. Jedne nedelje je bilo i 200.000 ljudi.
Policija te proteste redovno nastoji da razbije šok-bombama, vodenim topovima, suzavcem i pendrecima.
Od početka demonstracija u avgustu, najmanje četiri osobe su umrle ili na protestu ili posle hapšenja. Uhapšeno je više od 19.000 demonstranata, od kojih su, prema navodima nevladinih grupa, hiljade pretučene.
Beloruska vlast se zbog represije suočila s brojnim osudama iz inostranstva. EU i SAD su uvele sankcije beloruskim zvaničnicima optuženim za krađu izbora i nasilje nad demonstrantima i ne priznaju Lukašenka za predsednika.
Lukašenko (66) Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima. On optužuje zapadne zemlje za podsticanje protesta.