Čileanci ubedljivom većinom glasali za promenu ustava
Čileanci su ubedljivom većinom glasali za novi ustav koji će zameniti ustav iz vremena vojne diktature Augusta Pinočea, na referendumu organizovanom godinu dana posle velikih protesta protiv društvene nejednakosti.
Konzervativna vlada dogovorila se sa opozicijom desnog centra da dozvoli održavanje referenduma posle velikih uličnih protesta koji su izbili pre godinu dana zbog nezadovoljstva oko nejednakosti u penzijama, zdravstvu i obrazovanju u jednoj od najrazvijenijih zemalja Južne Amerike.
Izborna služba saopštila je sinoć da sa pristiglim podacima sa skoro svih glasačkih mesta, oko 78 odsto od 7,4 miliona prebrojanih glasova bilo je za pravljenje novog ustava, dok je nešto ispod 22 odsto bilo protiv, prenosi Beta pozivajući se na AP.
Oko 79 odsto glasača podržalo je da ustav izradi konvenciju od 155 izabranih građana, a ne telo sastavljeno pola od izabranih građana i pola od članova Kongresa.
U obraćanju naciji predsednik desnog centra Sebastijan Pinjera rekao je da priznaje pobedu onih koji traže novi ustav ali je upozorio da je to tek početak dugog procesa.
"To je početak puta koji ćemo zajedno morati da pređemo da se dogovorimo o novom ustavu za Čile", rekao je predsednik koji je bio protiv novog ustava ali je potvrdio ranije juče da će verovatno glasači podržati opciju za promenu.
Specijalna konvencija će početi da radi na ustavu koji treba da bude podnet na glasanje sredinom 2022. godine.
Dok je predsednik Pinjera govorio hiljade ljudi slavilo je na centralnom trgu u glavnom gradu koji se koristi za slavlja i proteste. Slična okupljanja održana su i u predgrađima Santjaga.
Sadašnji ustav zemlje izrađen je za vreme diktature generala Augusta Pinočea i poslat je na glasanje u vreme kada su političke partije bile zabranjene i kada je vladala jaka cenzura u zemlji. Odobren je sa 66 odsto prema 33 odsto na referendumu 1980, ali kritičari da su glasači tada glasali iz straha u vreme kada je režim hapsio, mučio i ubio hiljade osumnjičenih levičarskih protivnika posle rušenja izabrane socijalističke vlade.